Источно од Удрежња, а сјеверно од Биограда, четврт сата јужно од вароши Невесиња. Куће су под огранком Вилењака при Невесињском Пољу. У селу имају два јака врела и то Лонац и Кнежак, која љети пресуше. Село је блаже климе, само што сјевер јако дува. Земље за обрађивање имају прилично и то у селу, а само су „Лазине“ у Бишини. Осим три сељака који поред своје имају и агинске земље, сви остали су кметови; од њих су неки ућесимљени, а неки плаћају трећину.

Село је разбијена типа, а има свега 10 кућа. Сељаци немају станова, љети остају у селу, а примају и они хумску стоку.

Шехо је често име муслиманско, али који је био тај Шехо што се по њему прозвало село не зна се. И за ово село причају да су у њему некад становали Муслимани, али како су се звали не зна се. Мисли се да је и њих куга поморила.

– Туфегџије, најстарији од данашњих породица, доселили су најприје у Залом однекле из Рудина, а онда из Залома амо. Славе?

– Носовић се због сиромаштва доселио из Корита. Слави?

– Солди су доселили однекле из Рудина у Дабар, а одатле у ово село. Славе?

– Мањаци су исто тако однекле од Билеће. Славе?

– Све ове породице причају, да су се због сиромаштва доселиле. Становници су примили хумску ношњу и то не само женске него и мушки, који носе гуњце место бјелача.

Од старина има и овдје мало „грчко гробље“. Овдје има и једна јама за коју тврде сељаци да има везе с врелом Буне. И за њу је везана она прича о млинару и његову сину најамнику, који му је слао подземном ријеком заклане браве.

Херцеговина, Јевто Дедијер