• У организацији Удружења Невесињаца у Београду, 20.априла одржана је сједница Скупштине Удружења поводом 15 година од његовог оснивања.

 Сједница је одржана у Свечаној сали Скупштине општине Савски венац, а присутни чланови и гости подсјетили су се најважнијих активности у досадашњем раду и представљени су основни задаци у наредном периоду.

Сједницу је отворио предсједник Скупштине Светко Ковач,који је подсјетио на то када су одржаване Изборне скупштине и какав је био састав органа Удружења у појединим сазивима. Потом је предсједник Извршног одбора Удружења Зоран Јањић поднио извјештај о раду у протеклом петнаестогодишњем периоду.

Подсјећајући на почетке рада Удружења које  чувахерцеговачку традицију и обичаје у српској престоници, Јањић је рекао да су веома поносни на све активности које су реализоване од оснивања, априла 2009. године.

„Ми имамо неколико кључних активности које бих груписао у три области. Најприје, радимо на његовању традиције и то спроводимо кроз организовање Невесињског сијела. Ту манифестацију, која има културно-умјетнички и забавни карактер, приређујемо сваке године, треће суботе у фебруару. На Сијело дође око 400 гостију из Београда и цијеле Србије, али и из нашег Невесиња. Културно-умјетнички програм најчешће је тематски посвећен неком догађају из наше историје, а у забавном дијелу се дружимо и присјећамо традиција које смо наслиједили од нашихпредака. Друга област је његовање културе сјећања, коју углавном реализујемо поводом Митровдана. Поред служења помена за погинуле борце, обиљежавамо све значајне догађаје из наше историје и сјећамо се људи који су учествовали у тим догађајима. Свакако, један од највећих успјеха Удружења у протеклом периоду јесте што је од нас потекла иницијатива да се сјећање на устанак Невесињска пушка (1875) обиљежава заједнички на нивоу Влада Србијеи Републике Српске што се у пракси примјењује од 2021.године. Иницијативу смо упутили и Влади Црне Горе и њихов одговор још увијек чекамо. Трећа област у раду јесте промоција најбољих Невесињаца, оних који постижу резултате вриједне истицања. Ту бих истакао да сваке године на неки начин награђујемо најбоље ученике Основне школе „Ристо Пророковић“ из Невесиња, али и најбоље спортисте, истакнуте привреднике, омиљене љекаре, културне раднике и све који из својих области постижу највеће успјехе“, истакао је Јањић.

За ову и наредну годину, осим редовних, Удружење има веома важне активности у плану. Према ријечима предсједника Скупштине Светка Ковача, то је обиљежавање 150 година од Невесињског устанка.

„У плану је да се ове године, 28. августа, код цркве у Биограду код Невесиња, гдје је о Малој Госпојини 1874. године донесена одлука за дизање устанка, организује манифестација која ће евоцирати успомене на тај догађај. Сљедеће године предвидјели смо обиљежавање 150 година од подизања Устанка. Наиме, у фебруару ове године смо се састали у Београду са представницима општине Невесиње и формирали Иницијативни одбор за обиљежевање овог важног јубилеја. Начелни договор је да се 9. јула 2025. године одржи централни догађај у Невесињу (то је зваични датум почетка Устанка), да се Свечана академија одржи у Београду, а можда и у Црној Гори, и да се сними документарно-играни филм о Устанку који би био приказан непосредно пред годишњицу и то на јавним сервисима, РТС, РТРС и РТЦГ. За све ове активности добили смо позитиван одговор и предсједника Србије и Републике Српске да буду покровитељи манифестација, док би у организационом одбору чланови бити представници Влада Србије и Српске, представници државних телевизија обје републике, начелник општине Невесиње и један представник Удружења. О томе ћемо имати још састанака, док ће коначно формирање Одбора бити 9. јула ове године у Невесињу“, објаснио је Ковач додајући да је  међу плановима за будући рад Удружења такође и „репринт“ књиге о Невесињском устанку која је важно да буде доступна како Невесињцима, тако и осталим Херцеговцима, а и шире, стручној јавности и публици уопште.

Свечаној сједници Скупштине Удружења присуствовао је и значајан број омладине, што је посебно обрадовало старијечланове, а након сједнице Невесињци су се дружили узпригодан коктел.

Весна Пешић

• Невесиње је у свакој прилици синоним за слободу српске Херцеговине.

У великој сали београдског ресторана „Мали викенд” у петак 23. фебруара 2024. године окупило се више од 350 људи на традиционалном сијелу Невесињаца, које је протекло у знаку обиљежавања јубилеја – 150 година од доношења одлуке за дизање Невесињског устанка.

Завичајни сабор који се ове године одржао по 13. пут започео је благословом свештеника Лазара Манигоде.

Домаћин овогодишњег сијела и предсједник скупштине удружења Невесињаца Светко Ковач је у својој бесједи поздравио присутне званице и представио учеснике програма.

Нагласио је да Невесињци настоје да достојно обиљеже бројне датуме из славне слободарске прошлости.

– На иницијативу удружења крајем прошле године постављена је спомен-табла у Невесињској улици. Тако је именована од 1895. године, поводом 2о годишњице Невесињке пушке. Улица од свог настанка никад није мијењала име, а данас представља једну од најљепших на Врачару – рекао је Ковач.

Он је подсјетио и да је ово прво сијело Навесињаца без великог завичајног прегаоца и неимара Жарка Самарџића који се преселио у вјечност.

Вишечлану делегацију из Невесиња предводили су народни посланици Илија Таминџија и Огњен Куљић, начелник општине Миленко Авдаловић, замјеник начелника Богдан Ботић, као и начелници у локалној самоуправи Милутин Самарџић и Алекса Граховац.

Поздраве из Херцеговине пренио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Он је истакао да Невесињци не заборављају имена Јована Гутића, Симуна Зечевића и Милоша Кешеља, херцеговачких изасланика који су били одабрани да затраже муницију и оружје од Књаза Николе.

– Идемо у сусрет 150 годишњици Невесињске пушке коју ћемо, ако Бог да, догодине обиљежити заједно са Републиком Србијом и Црном Гором. У томе нам највећу помоћ пружају чланови Удружења Невесињаца у Београду – рекао је Авдаловић.

У централном дијелу програма прослављени српски глумац Небојша Кундачина читао је записе српског писца и историчара Риста Пророковића који је у књизи „Невесињска буна 1874. и почетак устанка 1875. године“ писао о народном договору који се десио на празник Мале Госпојине код биоградске цркве, а на коме је исказана јасна жеља да се покрене устанак.

Сјећање на устанике и херцеговачке слободаре настављено је стиховима Бора Граховца и његове пјесме „Невесињска пушка“ у изведби Огњена Стојановића, најбољег младог гуслара из Републике Српске.

Гангу и дух завичаја донијели су чланови мушке пјевачке групе „Невесиње“.

Посебан печат вечери дале су сестре Јана и Елена Црномарковић, које су дошле из Новог Сада и први пут наступиле на Невесињском сијелу. Својим гласом и појавом одавно су освојиле срца љубитеља етно музике. Музички образоване Јана и Елена су освојиле бројне награде. С обзиром да је њихов отац Далибор, родом из Санског Моста, даровите сестре су често наступале на завичајним скуповима Срба Крајишника.

У медијима су описиване као „крајишки бисери војвођанске равнице“. Међутим, на овај скуп нису дошле случајно. Наиме, њихова мајка Драженка (дјевојачки Миљанић) је рођена Невесињка.

За доминацију омладине у програму потрудили су се чланови групе Свети Димитрије коју са великим успјехом предводи Драгана Будалић.

У склопу програма изворне пјесме је извела женска пјевачка група „Дурмиторке“ коју предводи Рајка Поповић.

Пјесник Миро Ковач из Невесиња је из своје збирке „Проговор“ казивао стихове пјесме „Невесиње“.

Госте је сјајно забавио Митар Ђерић Лаки. Он је читао пробране афоризме из своје књиге „Мини-малац“ за коју је добио награду „Радоје Домановић“ за најбоље сатирично дјело у 2022. години.

Чланице групе Свети Димитрије Ана Булајић и Ивана Ђерић су под будним оком Бора Мишељића дијелиле срећу на врло богатој томболи. Најсрећнији су кући понијели сир торотан, пршут и гусле.